Да ли постоје још неке планете чије је окружење слично нашем? Захваљујући напретку астрономске технологије, сада знамо да постоје хиљаде планета које круже око удаљених звезда. Нова студија показује да неке егзопланете у универзуму имајухелијумбогате атмосфере. Разлог за неуједначену величину планета у Сунчевом систему повезан је сахелијумсадржај. Ово откриће би могло да прошири наше разумевање планетарне еволуције.

Мистерија о одступању величине екстрасоларних планета

Тек 1992. године откривена је прва егзопланета. Разлог зашто је требало толико дуго да се пронађу планете ван Сунчевог система је тај што их блокира светлост звезда. Стога су астрономи смислили паметан начин да пронађу егзопланете. Проверава се затамњење временске линије пре него што планета прође поред своје звезде. На овај начин сада знамо да су планете уобичајене чак и ван нашег Сунчевог система. Најмање половина звезда сличних Сунцу има барем једну планету величине од Земље до Нептуна. Верује се да ове планете имају „водоничну“ и „хелијумску“ атмосферу, које су сакупљене из гаса и прашине око звезда при рођењу.

Чудно је, међутим, да величина егзопланета варира између ове две групе. Једна је око 1,5 пута већа од Земље, а друга је више него двоструко већа од Земље. И из неког разлога, готово да нема ничега између. Ово одступање амплитуде назива се „радијусна долина“. Верује се да ће нам решавање ове мистерије помоћи да разумемо формирање и еволуцију ових планета.

Однос измеђухелијуми одступање величине екстрасоларних планета

Једна хипотеза је да је одступање величине (долина) екстрасоларних планета повезано са атмосфером планете. Звезде су изузетно лоша места, где су планете стално бомбардоване рендгенским и ултраљубичастим зрацима. Верује се да је то оголило атмосферу, остављајући само мало камено језгро. Стога су Исак Маски, докторанд на Универзитету у Мичигену, и Лесли Роџерс, астрофизичарка на Универзитету у Чикагу, одлучили да проуче феномен планетарног огољавања атмосфере, који се назива „атмосферска дисипација“.

Да би разумели ефекте топлоте и зрачења на Земљину атмосферу, користили су планетарне податке и физичке законе да би направили модел и покренули 70.000 симулација. Открили су да ће, милијардама година након формирања планета, водоник са мањом атомском масом нестати прехелијумВише од 40% масе Земљине атмосфере може бити састављено одхелијум.

Разумевање формирања и еволуције планета је кључно за откриће ванземаљског живота

Да би разумели ефекте топлоте и зрачења на Земљину атмосферу, користили су планетарне податке и физичке законе да би направили модел и покренули 70.000 симулација. Открили су да ће, милијардама година након формирања планета, водоник са мањом атомском масом нестати прехелијумВише од 40% масе Земљине атмосфере може бити састављено одхелијум.

С друге стране, планете које још увек садрже водоник ихелијумимају атмосфере које се шире. Стога, ако атмосфера још увек постоји, људи мисле да ће то бити велика група планета. Све ове планете могу бити вруће, изложене интензивном зрачењу и имати атмосферу високог притиска. Стога, откриће живота делује мало вероватно. Али разумевање процеса формирања планета омогућиће нам да прецизније предвидимо које планете постоје и како изгледају. Такође се може користити за тражење егзопланета које размножавају живот.