Постоје ли још неке планете чије је окружење слично нашем? Захваљујући напретку астрономске технологије, сада знамо да постоје хиљаде планета које круже око удаљених звезда. Нова студија показује да неке егзопланете у универзуму имајухелијумбогате атмосфере. Разлог за неуједначену величину планета у Сунчевом систему везан је захелијумсадржаја. Ово откриће може унапредити наше разумевање планетарне еволуције.

Мистерија о одступању величине екстрасоларних планета

Тек 1992. године откривена је прва егзопланета. Разлог зашто је било потребно толико времена да се пронађу планете изван Сунчевог система је тај што их блокира светлост звезда. Стога су астрономи смислили паметан начин да пронађу егзопланете. Он проверава затамњење временске линије пре него што планета прође своју звезду. На овај начин сада знамо да су планете уобичајене чак и ван нашег Сунчевог система. Најмање половина звезда попут Сунца има најмање једну величину планете у распону од Земље до Нептуна. Верује се да ове планете имају атмосфере „водоника“ и „хелијума“, које су прикупљене из гаса и прашине око звезда при рођењу.

Чудно, међутим, величина егзопланета варира између ове две групе. Један је око 1,5 пута већи од Земље, а други је више него двоструко већи од Земље. И из неког разлога, једва да постоји нешто између. Ово одступање амплитуде назива се „долина радијуса“. Верује се да ће нам решавање ове мистерије помоћи да разумемо формирање и еволуцију ових планета.

Однос измеђухелијуми одступање величине екстрасоларних планета

Једна хипотеза је да је одступање величине (долина) екстрасоларних планета повезано са атмосфером планете. Звезде су изузетно лоша места, где су планете стално бомбардоване рендгенским и ултраљубичастим зрацима. Верује се да је то откинуло атмосферу, остављајући само мало језгро стене. Стога су Исак Муские, студент докторских студија на Универзитету у Мичигену, и Леслие Рогерс, астрофизичар са Универзитета у Чикагу, одлучили да проуче феномен планетарног атмосферског стриппинга, који се назива „атмосферска дисипација“.

Да би разумели ефекте топлоте и зрачења на Земљину атмосферу, користили су планетарне податке и физичке законе да би направили модел и покренули 70000 симулација. Открили су да би, милијардама година након формирања планета, водоник са мањом атомском масом пре нестаохелијум. Више од 40% масе Земљине атмосфере може се састојати одхелијум.

Разумевање формирања и еволуције планета је кључ до открића ванземаљског живота

Да би разумели ефекте топлоте и зрачења на Земљину атмосферу, користили су планетарне податке и физичке законе да би направили модел и покренули 70000 симулација. Открили су да би, милијардама година након формирања планета, водоник са мањом атомском масом пре нестаохелијум. Више од 40% масе Земљине атмосфере може се састојати одхелијум.

С друге стране, планете које још увек садрже водоник ихелијумимају атмосферу ширења. Стога, ако атмосфера и даље постоји, људи мисле да ће то бити велика група планета. Све ове планете могу бити вруће, изложене интензивном зрачењу и имати атмосферу високог притиска. Стога се откривање живота чини мало вероватним. Али разумевање процеса формирања планета омогућиће нам да прецизније предвидимо које планете постоје и како изгледају. Такође се може користити за тражење егзопланета које размножавају живот.